ПРОФ. ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ: ''ПРОКЛЕТИЈЕ КАО ЕСТЕТСКИ МОТИВ И ДУХОВНА ИНСПИРАЦИЈА''

ПРОФ. ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ: ''ПРОКЛЕТИЈЕ КАО ЕСТЕТСКИ МОТИВ И ДУХОВНА ИНСПИРАЦИЈА''

Професор др Марко Кнежевић, туризмолог, из угла стручног посматрања примјећује како упоредо са јачањем процеса индустријализације, урбанизације и научно-технолошке револуције, који имају за последицу загађење, девастацију и деградацију животне средине, проширују се покретачки фактори и повећавају потребе туристичких кретања. Упоредо с тим, подиже се каже културни и образовни ниво становништва, а поред рекреативне и културне потребе као основних узрока туристичких кретања, савремени туризам се јавља и као кретање ради задовољења низа других потреба, међу којима и естетске потребе, или потребе за естетским доживљајем.

-Ова потреба се јавља као саставни дио културне, а често и рекреативне потребе, али у савременим условима она се све више издваја као посебна виша духовна, а код „бјегунаца“ од градске ружноће и као основна потреба туристичких кретања. Туризмолог Ђ. Ћомић, поред естетске, издваја још пет туристички релевантних духовних потреба које се могу задовољити посредством туристичког путовања, а чије разрјешавање, с друге стране, повратно утиче на духовни, интелектуални и културни развој личности. То су: потреба за промјеном, потреба за истраживањем, потреба за сазнањем, потреба за мистичним доживљајем и потреба за смислом живота –истиче др Кнежевић.

Он наглашава како планински масив Проклетије, са својим непоновљивим, дивљим и чудесним природним љепотама, разноликошћу, мозаичношћу и варијабилношћу пејзажа, још неоткривеним тајнама, величанственим и незаборавним видицима са врхова, екстремима и куриозитетима природе и разним природним ријеткостима, представља изванредан планински амбијент за задовољење свих наведених потреба а посебно за естетски доживљај, тј за уживање у љепотама природе.

-Отуда, није тешко схватити што је овај горостасни, сурови и до недавно тајанствени масив, упркос бројним опасностима које су вребале у прошлости, представљао изазов за радознали, смјели и инвентивни дух бројних истраживача свих профила. Изазвани дражима непознатог и зовом дивљине, неки су се, међу којима и великан географске науке Јован Цвијић, усуђивали да истражују „проклете планине“ чак и у вријеме највеће овдашње личне несигурности и анархије, послије балканских ратова. У хроници упознавања и истраживања Проклетија нарочито значајно мјесто заузимају: француски научник и путописац Ами Буе и дипломата Хекар, њемачки географ К. Хасерт, мађарски геолози Ф. Нопча, К. Вадас и Р. Телегд, а од српских научника, поред Цвијића, А. Јовићевић, Б. Милојевић, М. Марковић, М. Лутовац, М. Јанковић, Р. Лакушић и други. Треба поменути и Б. Гушића, Б. Котлајића, М. Божиновића, С. Ватовца и С. Урбана–истиче др Кнежевић, истакавши како је планинар С. Ватовац, фасциниран величанственим погледима са проклетијских врхова, записао: „Сви напори успона на ове небодере ишчезавају пред величином задовољства и уживања“.

Истиче Кнежевић да, и поред бројних похода научника, путописаца и љубитеља природе, Проклетије никад до краја нијесу откривене, ни проучене, ни освојене. Академик Милисав Лутовац за проклетијску долину Грбају код Гусиња рекао је да је живописнија и од чувене Логарске долине у Словенији, док планинар М. Божиновић истиче да су Каранфили изнад те долине најљепши масив од Толмина до Ђевђелије. За Грбајом по љепоти не заостаје сусједна долина Ропојана, између Каранфила и Бјелича. Њу посебно красе врело Савино Око, водопад Скакавице и проклетијски „Невидио“ -кањон Грља. Познати водитељ Каравана кроз бившу Југославију и свјетски путник Милан Ковачевић рекао је да је Ридско језеро на Богићевици најљепше „горско око“ на свијету.

-Од када су Проклетије проглашене за национални парк 2009. године, ове планине су постале привлачније. Оне пружају врло повољне услове за климатско лијечење, активан одмор, физичку и психичку рекреацију и релаксацију, опоравак.Осим визуелних ефеката, на емотивно доживљавање посјетиоца, утичу и неурбанизовани звуци изворне природе: шум вјетра, жубор потока, ријека и водопада, цвркут птица и кликтање орлова. Нигдје у Динаридима не могу се запазити контакти предјела са супротним карактеристикама као на Проклетијама. Непосредан додир голог крша и бујне вегетације честа је појава између планина Бјелича и Бора, док додир прољећног бехара и снијега, и друге контрасти,нијесу ријетке појаве ни на другим планинама. Француски географ Жан Пол Вејре, инспирисан пејзажима француске низије и Алпа, рекао је: „Нема ништа монотоније од равнице, нити ишта варијабилније од планине“. За илустрацију Вејреове мисли тешко је наћи бољи примјер од Проклетија. Оне су сразмјерно на истом простору варијабилније и од Алпа –закључује др Кнежевић.

За Глас Холмије прилог написао Новак Вујачић,новинар из Плава

Проф.др Марко Кнежевић за Глас Холмије